Lekari preporučuju obraćanje pažnje na proizvode životinjskog porekla, koji se mogu bezbedno koristiti za sprečavanje bolesti i borbu protiv infekcija. Jedan od ovih proizvoda je sveža slanina.
Pričaju nam da je svinjska mast štetna a da je bolja opcija biljno rafinisano ulje iako do sad ni jedna zvanična studija nije dokazala da je konzumiranje svinjske masti štetno po nas a suncokretovo rafinisano ulje lekovito.
Svinjska mast sadrži veliku količinu vitamina A, D, E, kao i karoten. Ova masnoća pomaže u održavanju imuniteta i poboljšava ukupni tonus tela, posebno tokom hladne sezone.
Postoje mnoge legende o opasnostima konzumiranja svinjske masti, koje često plaše ljude koji vole ovaj proizvod. Danas ćemo razmrsiti sve sve nedoumice oko ovog pitanja i razbiti većinu mitova.
- Mast uzrokuje debljanje i gojaznost
To nije u potpunosti tačno: svinjska mast, kao i druga hrana, negativno utiče na ljudsko telo samo u prevelikim količinama. Za zdrave ljude koji ne pate od problema sa gastrointestinalnim traktom, jetrom i pankreasom, masti će imati koristi. Dnevna norma sveže svinjske masti za zdravu osobu je 10-30 grama dnevno.
- Svinjska mast je izuzetno teška hrana
Ovo je takođe mit: kod zdravih ljudi masnoća ne uzrokuje probavne probleme. Potkožne masti su neverovatno korisne za naše telo, jer se ovaj proizvod topi na našoj telesnoj temperaturi. Vredi napomenuti da je kontraindikovana za ljude koji pate od problema sa proizvodnjom žuči.
- Svinjska mast je čvrsta masnoća
A ko je rekao da je to loše? Potkožna mast je jedinstvena struktura koja je bogata retkom arahidonskom kiselinom. Ova supstanca je izuzetno neophodna za naše telo, jer nijedan imunološki odgovor ne može bez nje, a ova kiselina je neophodna i za metabolizam holesterola.
- Svinjska mast sadrži veliku količinu holesterola
Kao i svaki životinjski proizvod, svinjska mast sadrži holesterol. Ali njegov broj nije tako velik kao što smo nekada mislili. 100 grama sveže svinjske masti sadrži 70-100 miligrama holesterola. Za poređenje, 100 grama goveđeg bubrega sadrži 1.126 miligrama holesterola.
Ne brinite ako ste konzumirali proizvod koji sadrži veliku količinu ove supstance. Lekari već dugo potvrđuju činjenicu da količina holesterola u krvi i tkivima malo zavisi od toga koliko pojedete.
Metabolizam holesterola je mnogo važniji. Telo mora da primi maksimum korisnih supstanci i pravilno ih obradi. U tome će mu pomoći kiseline sadržane u mastima - linolna i arahidonska. - Svinjska mast sa hlebom je veoma štetna!
Čudno, to takođe nije tačno. Ova kombinacija je izuzetno korisna za naše telo: oba proizvoda se savršeno apsorbuju pod uslovom da je osoba zdrava.
Za one koji pokušavaju da smršaju slanina će takođe dobro obaviti posao, jer je odličan izvor energije. Svinjska mast sa povrćem je najbolji izbor tokom dijete.
Tačka dimljenja svinjske masti je oko 190 stepeni Celzijusa, što je čini pogodnom za pečenje i prženje. Inače, dobra stvar je i ta što je svinjska mast bez mirisa i ukusa, ako je u dobrom stanju i ako se pravilno pripremi. Osim toga, meso koje se prži na svinjskoj masti neće toliko upiti masnoću, biće brže gotovo i lakše za varenje.
Naravno nije svejedno hoćete li hranu spremati na industrijskoj ili tzv."domaćoj masti". Domaća mast dobija se topljenjem svežeg i čistog masnog tkiva skroz zdravih svinja. Kvalitet zavisi i od dela sala koje se topi, a ponajviše zavisi od vrste svinje, kao i od toga na koji način je hranjena. Ono što je sigurno je da će svinja koja jede prirodnu hranu i živi na otvorenom prostoru, slobodno se kreće, dati znatno kvalitetniju mast nego ona hranjena koncentratima i čija je mast industrijski obrađena.
Kao i svu industrijsku prerađenu hranu, ovu mast je najbolje izbegavati i birati kvalitetnu mast od domaćih, proverenih lokalnih proizvođača. Uostalom, kada se govori o prednostima svinjske masti u kuhinji, i njenim benefitima po naš organizam, misli se upravo na tu kvalitetnu mast.
Zato, kad vam se prijede masti i hleba pa i luk i aleva paprika pride ili čvarci, slaninica i beli luk, priuštite sebi taj gušt i zadovoljite dušu ali budite umereni u konzumaciji jer sve što je prekomerno može nam škoditi.
Umereno, odmereno, bez krajnosti i bez brige, jer stres je mnogo štetniji po nas…
